Da pojava sablasti na putevima nije novijeg datuma, govori o događaj koji je u svojoj bogatoj dokumentaciji zabeležio Endrju Grin, jedan od najaktivnijih britanskih ‘lovaca na duhove’ u drugoj polovini prošlog veka. On kaže da je gospođa Edna Džefris, koja je 1966. godine radila kao bolničarka i Brumsgrouv bolnici, jedne večeri čekala na autobus broj 144 da bi stigla na noćno dežurstvo. U figuri muškarca koji se pojavio na Bristol Roudu prepoznala je Džona Bivena, prijatelja kojeg godinama nije videla i o kojem davno nije ništa čula. Pitala se da li je i on nju prepoznao i obratila mu se rečima: ‘Zdravo Džone, šta te dovodi na ovo mesto?’ Bila je šokirana kada joj on nije odgovorio, nego je samo nastavio da gleda pravo ispred sebe. Izgledao je veoma bolesno, izjavila je kasnije. Još jednom ga je pozvala po imenu, a u tom trenutku stigao je autobus i Džefrisova je uznemirena ponašanjem prijatelja ušla u vozilo i još jednom kroz prozor bacila pogled ka mestu gde je stajao, ali tamo više nije bilo nikoga.
Narednog dana, ispričala je događaj jednom drugom zajedničkom prijatelju i rekla da je zabrinuta ponašanjem Džona Bivena. ‘Naravno, kada je on umro pre dve godine’, dobila je tipično engleski hladnokrvan odgovor! Edna Džefris proverila je ovu informaciju i utvrdila da je tačna, a Endrju Grin je saznao da usamljenog čoveka bolesnog izgleda mnogi često viđaju na pravcu autobuske linije broj 144 kako hoda prema autobusu a zatim iznenada iščezava.
Grin je istražio još jedan slučaj pojave drumske sablasti, i to na raskrsnici Tajberna i Čester Rouda u Erdingtonu kod Birmingema. Svedoci su viđali figuru odevenu u dugu, sivu odeću, koja bi ostajala dvadesetak sekundi a zatim nestajala, ali nisu mogli da odrede da li je aparacija muškog ili ženskog pola, niti da joj vide lice. ‘Nort Birmingem Tajms’ objavio je pretpostavku Endrju Grina da je reč o žrtvi ubistva iz 1745. godine, u vreme rata sa Flandrijom, kada je pijani pukovnik kamberlendske regimente uhapsio jednog mladića koji je bežao ispred neprijatelja, a ovaj, da li zato što je zanemeo od straha ili je inače bio nem, nije mogao da kaže ko je i odakle dolazi. Pukovnik je presudio da mu se kao špijunu odrubi glava. Legenda je potvrđena kada je u 19. veku u Pajp Hajs parku iskopan obezglavljeni skelet.
Po drugoj verziji Endrju Grina, ovaj birmingemski duh mogla bi biti Meri Ešford, koja je ubijena na igranci povodom jednog praznika 1817. godine. Za ubistvo je osumnjičen mladi farmer koji se prezivao Tornton, ali je na suđenju oslobođen. Lokalno stanovništvo, međutim, toliko je bilo ubeđeno u njegovu krivicu i progonilo ga, da je na kraju odselio u Ameriku gde je i umro. Gotovo neverovatno, ali 1974. godine, na isti praznik, Beli ponedeljak, takođe u Erdingtonu, ubijena je mlada devojka, za njeno ubistvo okrivljen čovek po prezimenu Tornton – ali i on je takođe oslobođen u nedostatku dokaza!