Mnogi znaci i događaji idu u prilog prihvatanja inkarnacije duša. Ti znaci, kao dubinske struje u nama, u stvari su nagomilane posledice vekovnih života duša i mnogih reinkarnacija na zemlji. Oni nas navode da volimo ili ne podnosimo neke ljude, da osećamo predivne vibracije u društvu sa nekom osobom a neugodne i odbojne sa drugom. Navike i primeri ponašanja stvorene su duboko u našoj unutrašnjoj svesti i prema tome oblikuju naše ponašanje prema jedinkama koje nas okružuju.
Svako ko je u tešnjoj vezi sa nama u sadašnjem životu, vrlo verovatno bio je i u mnogim našim pređašnjim životima. Sećanje duše na nekadašnje ponašanje prema drugima oblikuju sada i naše unutrašnje reakcije prema njima. Retko su, međutim, uticaji delanja iz prošlih života jasno uobličeni. Često se oni sa kojima smo imali dobre odnose, duše sa kojima smo iskusili i mnoga neslaganja i probleme. Dakle, mešavina dobre i loše karme, kako bi se to najbolje nazvalo. Univerzalni zakon karme stalno nas suočava sa našim prethodnim korišćenjem slobodne volje i svesti u odlučivanju. Tato, sve što smo činili drugim dušama – i one nama – odražava se sada na naše međusobne odnose, ponašanje, unutarnje porive, stavove i osećanja koja gajimo jedni prema drugima.
Od samog početka naše duše bile su sklone da ‘putuju’ zajedno, i kroz vreme stvorene su sile privlačnosti koje pomažu da se održe i izgrade odnosi takvih grupa duša. Gotovo sve duše na planeti danas, bile su zajedno, ‘u jezgrima’, i u proteklim vekovima ljudske istorije. Tako odnosi među narodima sveta u stvari odslikavaju njihove pređašnje međusobne odnose. Duše koje su došle u naš planetarni sistem čine najveću grupu. One bi se mogle podeliti i na podgrupe, takozvane ‘generacije’ u kojima su duše koje se zajedno kreću kroz prirodne cikluse zemaljskog života. One se pak mogu podeliti na razne nacije, kulture, rase, religije… Unutar njih ima još drugih podgrupa duša koje povezuju iste filosofije, ideje, ciljevi, stremljenja, stavovi… A ove, opet, mogle bi se dalje podeliti u još manje grupe sa ličnim odnosima: porodica, društvo, poslovne grupe, timovi, škole…
Grupe duša stvaraju uzajamni afinitet zasnovan na zajedničkim nagomilanim iskustvima i kolektivnom sećanju iz pređašnjih života, kao i na željama koje iz svega proističu. Ipak, svako iz jedne takve grupe može da iskoristi svoju slobodnu volju i potraži utočište u nekoj drugoj, različitoj grupi. U mnogim slučajevima duše su menjale političku pripadnost, rasu ili religiju, prilikom prelaska iz jednog života u drugi. Nema tu krutih obrazaca. Član jedne generacija može da se pojavi ponovo u sledećoj. Ili, dva člana jedne porodice, koji su bili otac i sin u jednom životu, u sledećem mogu da izmene uloge, da postanu, recimo, deda i unuk. Mogu da izaberu čak da budu i braća, a isto tako i da odluče da uopšte više ne budu u jednoj prorodici.
Ciklusi grupa duša na zemlji obično se koncentrišu u isto doba – podrazumevanjući ere, vekove, a ne dane i godine. To je naročito očito u ‘čitanjima’ prošlih života 0usnulog proroka’ Edgara Kejsa, koji je za sobom ostavio preko 14 hiljada dokumentovanih beležaka o svojim telepatskim viđenjima budućnosti i prošlosti. Mnoga njegova viđenja odnosila su se na duše iz dva glavna jezgra koja su sledile svoje cikluse inkarnacije. I Edgar Kejs injemu bliski saradnici, ili srodnici, ‘putovali’ su sa jednom od ovih dveju grupa koje je on kvalifikovao na sledeći način.
Prva grupa javljala se na ranoj Atlantidi, u ranom preistorijskom Egiptu, u Persiji (u vreme Kreza I i II), u Palestini (iz vremena Hristovog života), u doba Krstaških ratova ili kolonizovanja Amrike. Druga grupa boravila je na poznatoj Atlantidi, poznomstarom Egiptu, u Francuskoj za vreme Luja XIV, XV i XVI i za vreme Američkog građanskog rata. To se poglavito odnosi na važnije inkarnacije pripadnika ovih grupa duša. Kejs je ukazao da ima izuzetaka u klišeu, pa neke duše ne ostaju zajedno tokom svakog njihovog životnog toka. Druge se, opet, ne inkarniraju, već ostaju u duhovnim svetovima, te iz neke više sfere pomažu dušama koje se inkarniraju. Takav primer obelodanio je Kejs u svom ‘čitanju’ ženi koja je htela da sazna zašto joj nije dato da se inkarnira u palestinksoj eri u kojoj su živeli njen sadašnji muž i sin. Odgovorio joj je da je ona tamo bila, ali kao anđeo čuvar svome sadašnjem sinu.
Hoće li svaka duša ponovo biti sa svojom grupom – zavisi i od sile Univezalnog zakona koji uslovljava da se opet zajedno inkarniraju. Bilo to prijatno ili ne, one moraju da iskuse posledice svojih prošlih međusobnih ponašanja. Duhovna namera je da ponovni susret dovede do rešenja njihove karme, ili bar do sagledavanja kako su njihova delovanja dovela do sadašnjih neprilika, a oni će ih popraviti ako se ne ponašaju na isti način. I u grupnim i u individualnim odnosima, karmičke posledice prošlih života mogu da stvore veoma teške, čak užasne situacije. Ponovni susret mogao bi da se završi mučenjima ili drugim zlodelima. Može se samo pretpostaviti šta bi se desilo kada bi Univezalne sile uzroka i posledice ponovo spojile duše iz rimskog Koloseuma i duše žrtava kojima su oni prvi hranili lavove. Ili duše Konkvistadora sa Inkama iliAstecima. Ili duše nacista i Jevreja i drugih nekadašnjih žrtava nacizma.
Kada su nečiji životi veoma opterećeni negativnim posledicama zbog prethodnih nedela, njihova sadašnja iskustva često su tragična. Jedan fizički život obično je samo prilika da se rasteretimo balasta koji su prošla ogrešenja navalila na naše duše, kao i mogućnosti da raščistimo mnoge pojmove i zamisli koji nastavljaju da nas zbunjuju i ograničavaju. zato, iako prosečni vek od 70 – 80 godina izgleda jedinstven i konačan, on je u stvari samo privremeno boravište, kratkotrajno iskustvo, etapa na beskonačnoj stazi postojanja, jedne duše.