Soho, kvart ‘crvenih fenjera’ u Londonu, odabrao je s početka prošlog veka i sitni kradljivac Džordž Džefni za mesto svojih poduhvata. Njegovi prestupi ne bi bili vredni pomena, osim jednog – a taj ujed beše najstrašniji.
Prvog dana marta 1910. godine, tumarajući okolo uličicama sa kolicima uličnog prodavca, pažnju mu je privukao neobičan, tri stope dugačak svileni konopac. U njemu je Džefni prepoznao naročiti ‘konopac ubicu’, kojim su pripadnici jedne hindu sekte, obožavaoci boginje Kali, usmrćivali svoje žrtve. Džefni ga je kupio, a dve nedelje kasnije i upotrebio…
Naime, sitni kradljivac se našao pred nerešivom enigmom. Pod imenom Artur Ejms zaveo je devojku Besi Grejvs. Već noseći njegovo dete u sebi, Besi je spokojno čekala dan kada će je ‘Artur’ zaprositi. Upoznavši u međuvremenu mnogo bolju priliku u liku postarije, bogate udovice, Stele Fortni, Džefniju to nije bilo ni na kraj pameti.
Alarmirani uzbuđenim glasom jedne londonske kućepaziteljke, detektivi Škotland Jarda su pornašli telo Besi Grejvs sa tako čvrsto stegnutim užetom oko vrata da su se krajevi duboko utisnuli u meso. Jedini trag o davitelju bio je podatak o čoveku koji je sebe nazivao Arturom Ejmsom. Nedovoljno za Škotland Jard da bilo šta ozbiljnije preduzme. Tri nedelje kasnije, sada potpuno slobodan, Džefni se predavao novoj vezi sa Stelom Fortni. U želji da sebe kod svoje nove ljubavi još više omili, naručio je kočiju do njene kuće. U polutami kabine tik uz sebe, Džefni na svoj užas uglada poznatu priliku – svoju Besi!?
Sa još uvek čvrsto namaknutom omčom oko vrata i otečenim jezikom, koji se klatio preko usana, zurila je u njega razrogačenih očiju. Nedelju dana nije se treznio od pretrpljenog šoka, a onda je otišao u posetu Steli. Primivši na dar, naravno ukradeni dijamantski prsten, odobrovoljila se. Pomirenje je zaliveno šampanjcem. Ispivši jednu bocu Stela uputi Džefnija u podrum po drugu flašu. Silazeći niz stepenice, na polovini puta, drhtavi plamen petrolejske lampe opet je osvetlio priliku Besi Grejvs.
Sada već razlabavljeni konop visio je kao ogrlica oko vrata. Njene izbuljene oči susretoše Džefnijev pogled. Izbezumljen od straha, Džefni hitnu lampu na utvaru i izgubivši ravnotežu skotrlja se niz stepenice. U bolnici je proveo tri nedelje. Kada je ustao sa postelje, odlučio je da za svagda napusti Englesku, ne bi li se na taj način oslobodio napasti koja ga je proganjala. U agenciji je rezervisao kartu za putnički brod ‘Montros’ koji je plovio za Kvibek.
Malo osokoljen, već uoči puta iznajmio je sobu u malom hotelu blizu luke. Ali, kad je ušao u sobu, njegov optimizam se istopio pri pogledu na lik dobro poznate utvare. Ovog puta uže se više nije nalazilo oko njenog vrata. Skršene volje prihvatio je pruženu omču. Kada je podigao pogled, Besi je već bila nestala. Poruka je bila jasna. Seo je za sto i napisao priznanje.. Do detalja je opisao umorstvo Besi i njene česte posete.
Policija je samo mogla da konstatuje da je sitni kradljivac Džordž Džefni nađen obešen u plakaru hotelske sobe. Pročitavši priznanje, saglasili su se da je misterija davitelja iz Sohoa najzad rasvetljena. Samo jedna stvar ih je zbunjivala. Prvi put se dogodilo da je iz dobro čuvanih arhiva Škotland jarda nestao jedan od ključnih dokaza o zločinu. Bilo je to svileno uže – isto ono koje je oko svog vrata imao Džefni…