Ali kad sam već bila tamo, nisam imala snage da odem i proverim neke pojedinosti: grob, slike i tako dalje. Bilo me strah da neću moći podneti tu izvesnost, da će prevladati moja osećajna strana, da će me uništiti stvarnost. S druge strane, sve mi je bilo tako logično, bila je to jedina moguća istina. Stvorila sam zaključke i osetila ih u sebi.
Smatrala sam da je ispravno ako ipak ostanem toliko ponizna i ostavim tračak sumnje. Posredi su ipak subjektivna uverenja. Okruženi smo tajnama, ne znamo šta je život, šta je smrt, ne znamo ništa. Kako možemo sa sigurnošću tvrditi neke stvari? Najviše što se može učiniti jeste ponizno reći: ‘Ja sam proživeo to iskustvo’. Čini mi se da je to jedini smisao i taj mi se smisao čini logičnim, objašnjava mi zašto je moj odnos s Gibijem bio takav i doista, nakon toga nismo više uspeli živeti kao muž i žana, nego smo se razdvojili. Objašnjava mi zašto sam u životu bila tako ukleta, zašto nisam imala dece, zašto nisam uspela ostvariti bračni život, zašto sam prebolela mnoge bolesti.Dakle, na nivou življenja prava katastrofa, dok sam na ezoteričnom planu neprestano doživljavala iskustva, gotovo otkrića, kao da mi je ljudsko zabranjeno kako bih se umesto odnosom pojedinca bavila odnosom čoveka. Ono što sam doznala pomoglo mi je da prihvatim sve te teškoće, pomoglo mi je da razumem kako ih je moje prethodno postojanje učinilo potrebnim. S druge strane, život koji protiče sasvim glatko, bez potresa, ne vodi nas napretku, ne uči nas ničemu. Svi poznajemo mnogo ljudi biljaka. Od svih filozofija i religija čini mi se da jedino učenje o reinkarnaciji objašnjava neke nepravde, zašto se neko rađa lep, a neko ružan, neko srećan, a neko nesrećan, i tako dalje. Različiti životi su stepenice različitog iskustva koje treba proći i jedino to mi se čini pravedno i utešno.
Raspolažem takvim podacima da bih se mogla zakleti u to. Slažem se sa Floberom, koji je tvrdio da samo imbecili žele izvesti zaključak pošto-poto. Ipak, verujem da je u svemiru sve u kretanju i u evoluciji, a Zemlja je jedna od prvih stepenica na kojoj su nam još potrebna čula i telo da bismo se izrazili. Ljudsko biće, iz početka sirovo i primitivno, kroz iskustva, a pogotovo kroz bol, profinjuje se i postaje deo opšteg sklada, postaje čista energija. To istočnjaci dobro znaju, a meni se to čini logičnim i vrlo utešnim.
Moj muž i ja prihvatili smo tu spoznaju vedro, gotovo veselo. Bilo je teško samo dok smo proživljavali ta iskustva ne shvatajući ih. Ipak, bilo je utešno doznati da ništa nije slučajno, da sve što radimo, dobro ili loše, nalazi negde odjeka, ima posledice i vraća se ponomo – nama samima. U moru sumnji, kakav je bio moj život, verujem da je jedino pouzdano to da nema slučajnosti.
Postoji skrivena, vrlo fina potka koja povezuje sve, i ako se posmatramo, ako se pažljivo proučavamo, ako analiziramo vlastiti život, možemo opaziti neke spone, možemo nazreti tu potku… Činjenica je da živimo na različitim nivoima svesti jer svako od nas dolazi iz vrlo različitih prošlih vremena, a to drugi ne znaju. Prošlost određuje sadašnjost …