Da li znate šta sve možete učiniti snagom svoga uma? Čovek je odvajkada osećao prisustvo sve prožimajućeg, sve pamtećeg, sve obuhvatajućeg faktora u svom životu. Sa razvojem civilizacije se menjao i njegov način razmišljanja i shvatanja ove realnosti, ali su zapravo sve vreme tražena nova razjašnjenja i novi termini za jednu te istu stvar.
K.G.Jung govori o kolektivnoj i genetskoj memoriji, to jest o Kolektivnom nesvesnom, ostali o univerzalnoj kosmičkoj datoteci, Kosmičkoj inteligenciji kao nadsvesnom umu i slično. Polazne pozicije za uvođenje takvog pojma svakako su isplivale iz njihovih dubljih uvida koji nadvisuju obično rezonsko sagledavanje realnosti. Češki istraživač B.Kafka, na predlog jedne osobe s kojom se ekperimentisalo uveo je naziv protonacija i dao ovu definiciju: ‘Protonacija je stvar koja nema ni materijalnu ni duhovnu suštinu. Ona je nešto između. Starija je od pramaterije koju prožima i ima sposobnost da usebe tačno utiskuje sve radnje i misli, predstave i događaje koji su se desili bilo gde i bilo kada u svetu. Uz pomoć subjekta, moguće je u protonaciji videti događaje iz davnih doba tako tačno kao one u sadašnjosti’.
Univerzalno informacijsko (komunikacijsko) polje je osnovna psihotronska kategorija, shvaćena kao sposobnost određenog ‘agensa’ da sačuva zapis događaja i psihoenergetskih zbivanja koji se dešavaju u sadašnjosti. Uz to, ono sadrži i elemente iz prošlosti, a po nekima i iz budućnosti. Ko može izvući određene podatke ili znanja iz ove kosmičke ‘banke podataka’? Može svako živo biće, spontano, ali uglavnom nije svesno toga, ili ga ne može racionalizovati. Najčešće, spontano primljen sadržaj nije osvešten i preveden (rastumačen) na nivou svesti (razuma). Pitanje svesnosti primljene informacije, stepena programiranog dobijanja tih uskladištenih informacija, i ispravna interpretacija, faktor je na kome mnogi zapnu. Za svesno kontrolisani pristup toj kolektivnoj memoriji potrebno je da biće bude na određenom stepenu razvoja. Kod ‘čitanja’ iz informacionog polja moramo uzeti u obzir ulogu sugestije, autosugestije, nivo obrazovanja, potisnute psihičke sadržaje, kulturnu tradiciju iz koje subjekat potiče, pa i psihološko zdravlje, to jest, strukturu ličnosti prijemnika.
Ovo su faktori koje trenirana osoba treba da prevaziđe, kako bi bila siguran i pouzdan prijemnik i interpretator svog doživljaja u susretu sa ‘kosmičkim informacijama’. Sa aspekta psihotronike je, na primer, reinkarnacija jedan od oblika komunikacije sa ovim poljem. Takođe i analiza prekognicije. Međutim, u više od 90% slučajeva, ključnim faktorom se pokazao problem optimalne obrade i procene informacija prošlih i sadašnjih zbivanja, koja prolazi i kroz lično nesvesno (preko njega smo u vezi sa ovim informacionim poljem, Kolektivnim nesvesnim, Kosmičkim inteligencijama).
Zbog toga je većina predviđanja daleke budućnosti opšteg karaktera i interpretirana su, često, kroz prizmu subjektivnosti. Još je davno vidovita gospođa Dikson, pre izbora DŽ. F. Kenedija prognozirala njegovu pogibiju, da će biti ubijen iz puške i da ne treba da ide u Dalas. Da li se ovde radi o dokazu mogućnosti ‘čitanja’ informacije iz univerzalne memorije?
Svesni smo da je moguća i neka drugačija interpretacija, na primer da je glavnu reč odigrala biokomunikacija, telepatija ili telemetrija. Takođe, znamo da se neke informacije mogu ‘pročitati’ tek u trenutku kada su prešle u informaciono polje, to jest, ukoliko im je predstojala nesvesna predistorija. Psihotronska praksa kao potvrdu za ovaj slučaj navodi poznate telepatske eksperimente sa Zenerevim kartama, kada se dešava da osoba koja prima poruku, izabranu kartu i njenu emitovanu slikovitu predstavu pogađa sa kašnjenjem za jednu kartu. Eksperimantatori su zaključili da je do prijema došlo ui trenutku kada se transmiter (onaj koji emituje poruku) već koncentrisao na sledeći simbol. Biokomunikacijski mogu biti primljene i informacije odavno uskladištene u sveprožimajućem univerzalnom polju, čak i one arhetipski večite. Ostaje nam da se suočimo sa činjenicom da naše mišljenje i sve što uz njega ide, kao da biva sačuvano u formi nekakvog softvera smeštenog u protonauci (po Kafki), u informacionoj okolini (po Toški) ili informacionom polju (po Rejdaku), na nekakav poseban način povezanog sa našom životnom sredinom. Izgleda, kao da u informacionom polju postoje inteligentne strukture, koje na nas posredstvom našeg uma ili bića u celini mogu uticati – da pomognu ili da naškode.
