Većina ljudi je čula za zaleđene mamute, čiji su savršeno sačuvani ostaci pronađeni u regionu Severnog pola i Sibira. Naučnici veruju da su oni, prilagođavajući se malo-pomalo, stekli krzno koje im je pomoglo da prežive veliko Ledeno doba. A s vremena na vreme neki od njih upadao je u snegom ispunjenu pukotinu ili ledenu reku, gde bi se zaledio i sačuvao u stanju u kojem ga mi danas nalazimo. Ali, da li je sve bilo baš tako?
Mamutima je bilo potrebno hrane otprilike koliko i današnjim slonovima. Čime su se mogli hraniti u takvoj snežnoj pustinji, u kojoj opstaju samo beli medvedi, polarne lisice i slična stvorenja? Sem toga, analiza njihovog krzna ukazuje na to da ono nema mssne ćelije koje su neophodne polarnim životinjama za održavanje toplote na temperaturama od nekoliko desetina stepeni ispod nule, a telo im nema mišiće-dizače kojima se kostreši dlaka radi očuvanja toplote. Osim mamuta, tlo Arktika sadrži ostatke šesdesetak životinjskih vrsta, uključujući nosoroge, kamile, konje, tigrove, nilske konje i antilope, koje tamo svakako ne biste očekivali. Mnogi od njih leže u zaleđenom tlu, izmešani sa velikim kamenjem i korenjem drveća. Na osnovu učestalosti nalaza zamrznutih životinja u tim retko naseljenim i retko istraženim područjima pretpostavlja se da ih ima na milione!
Mnogo šta govori da je zemlja nekada imala ujednačeno toplu klimu. Nalazišta uglja u polarnim regionima pokazuju da su bujne šume rasle tamo gde je sada samo sneg i led. Trideset metara dugo drvo voćke, sa zrelim plodovima i zelenim listovima na granama, pronađeno je u zaleđenom tlu Novih sibirskih ostrva, gde sada rastu samo 2.5 centimetara visoke vrbe. Fosili palme pronađeni su na Aljasci. trava, divlji zumbul, ljutić i divlji grašak, koji su bili sveži u danu kada su bili pojedeni, pronađeni su u ustima i stomacima zaleđenih mamuta. u utrobi čuvenog mamuta iz Berezovke nađeno je čak 58 različitih vrsta nesvarenih biljaka, od kojih mnoge ne rastu na dalekom severu i uglavnom spadaju u livadske. Dakle, mamuti su živeli u suptropskoj klimi koja je tamo vladala.
Sibirska zemlja je toliko puna kostiju mamuta da su mnogo godina radili ‘rudnici slonovače’, a u samo jednom iskopavanju našlo se bar 20 hiljada kljova. Aljaska i severna Evropa takođe obiluju zamrznutim životinjama mnogih vrsta. Jesu li svi ti mamuti i ostale životinje naglo zatrpani u ledenoj katastrofi? od eksperata za smrznutu hranu traženo je mišljenje o zaleđenim mamutima. Šta su oni rekli?
Rekli su da duboko zaleđivanje ogromnih živih mamuta, koji su bili snabdeveni debelim krznom, zahteva čudesno niske temperature – ispod minus 100 stepeni Celzijusa. Takve temperature nikada nisu zabeležene – čak ni na Arktiku. Očigledno, u jednom momentu mamuti su mirno žvakali travu i ostalu hranu koja je bujno rasla u sunčanoj ravnici umerenog pojasa. U sledećem trenutku bili su izloženi žestokoj hladnoći, tako da su bili zaleđeni tamo gde su stajali.Većina zaleđenih mamuta, naime, pronađena je u stojećem poloćaju, okružena ledenim tlom. Njihovo tkivo, kao i sadržaj njihovih stomaka, nisu čak ni počeli da se raspadaju! Samo je iznenadna kataklizma nezamislivih razmera mogla biti odgovorna za to. Kakva bi kataklizma mogla izazvati tako neshvatljivo veliki pad temperature?
Pronađene su indicije za sve ovo u istraživanju Džordž Dorvela, bivšeg astronoma u vladi južne Australije, koji je proučavao merenja Sunčevih senki u poslednjih nekoliko hiljada godina. On je zaključio da se položaj Sunca u odnosu na Zemlju promenio, i zaključio da se zemljin osovinski nagib nekada u prošlosti pomerio. Dovel je smatrao da je Zemlju pogodio veliki asteroid koji je uzrokovao pomeranje njenog nagiba. Udar je izazvao velike talase plime koji su prosto očistili zemlju i zajedno sa provalom oblaka dali efekat potopa. Ako se udar desio u okeanu, ogroman mlaz prsnuo je i bio poslat u atmosferu. Tamo je postao izuzetno hladan, a njegov pad na zemlju stvorio je naglu hladnoću potrebnu za brzo smrzavanje mamuta. Njegovi proračuni ukazali su na godinu 2345. pre Hrista. Međutim, Dovel tada nije znao da je, po biblijskoj hronologiji, to godina Potopa!
Sama Biblija daje sličan scenario kataklizme. Zemlja je pre Potopa bila obavijena jednim vodenim omotačem (‘voda iznad svoda’, 1.Moj.1,7), koji je stvarao na tlu efekat staklene bašte. U Potopu su se ‘otvorile ustave nebeske’ (1.Moj.7,11), tako da se sva ta voda sručila na zemlju. Efekat staklene bašte iznenada je nestao i klima je postala slična današnjoj. Voda koja je padala blizu polova ledila se pri padu i zarobljavala ledom sva stvorenja u roku od nekoliko sati. Slojevi leda ispod zamrznutih životinja debeli su negde stotinama metara, ali, da je to takozvani ‘večni led’ kako su onda životinje na njemu nalazile hranu? On mora da je nestao tada. Ugušene vodom koja se ledila, životinje su bile brzo duboko zamrznute, tako da je sačuvana i nesvarema hrana u njihovoj utrobi.Potop objašnjava činjenicu da se u ledu nalaze pomešane razne vrste životinja, pa čak i onih morskih! To je bio početak velikog Ledenog doba.