Lek protiv bola koji donosi ljubomora ne postoji u vidu nikakvog sredstva, izuzimajući delomično ona za umirenje. Ali, mnogi ljudi došli su do iskustva da njihova ljubomora postaje utoliko manja ukoliko im je partner ‘dalje od očiju’ – brakolomstvo učinjeno iza ugla nanosi žešći bol od neverstva koje je učinjeno na drugom kraju sveta. Što bi rekli naši mudri: ‘Daleko od oka, daleko od srca’.
Dalje, najčešći uzrok ektremne ljubomore je nedovoljno samopouzdanje. Psihijatar Volfgang Kriger smatra, zato, potpunu zavisnost od partnera najvećom pretnjom i kaže: ‘Ni u kom slučaju partner ili partnerka ne smeju biti osa oko koje se sve vrti u životu, a zanemaruju se prijatelji, posao, hobi’.
Takođe, opasno je potiskivati osećanja. Naime, svaki čovek mora sam da izađe na kraj sa svojom ljubomorom, birajući pri tom hoće li svoju patnju prikriti i potiskivati, ili je otvoreno pokazati i tako je iživeti. Esejista Leopold Fon Vize je na jednom mestu zapisao da postoje dve vrste samosavlađivanja: ono koje čoveka koje uzdiže, i ono koje ga unižava. Nasilno potiskivanje ljubomore svakako je ova druga, ubilačka vrsta samosavlađivanja.

Tu je, najzad, i ono neizbežno pitanje: ‘Može li se voleti bez ljubomore’?

Gore navedeni profesor Kriger odgovara: ‘Osoba koja ne poznaje osećaj ljubomore isto je tako neurotična kao i preterano ljubomorna osoba. Mnogi potiskuju to osećanje, čak i kada im je veza ozbiljno ugrožena. Njihov emotivni život je zakržljao, jer oni ne očekuju više od ljubavi mnogo, osim da ne budu ponovo povređeni’.
To je, uostalom, uvideo i Mrkuze, koji kaže: ‘Kada sebi namećemo zapovesti ili zabrane koje se protive našoj istinskoj prirodi, mi sebi mnogo više štetimo nego što koristimo. A naša prava priroda je, u stvari, da onda kada volimo budemo i ljubomorni i da se ne stidimo tog osećanja. Međutim, i u jednom i u drugom treba imati razumnu meru. U tome je, izgleda, sva logika’.
Tako jednostavno, ali ponekad i toliko komplikovano…