O tome kako se novogodišnja noć pretvorila u susret sa sablastima, svoju priču ima i Stiven B, koji jesa svojim drugarima te večeri prizvao duha umrlog komšije pomoću uidži-table.
– Za novu 1987. godinu, nas trojica smo bili u kući jednog prijatelja sami, jer su njegovi roditelji otišli na doček. Svi smo tada imali 13 ili 14 godina i da bismo skratili vreme uzeli smo uidži-tablu u nameri da pozovemo mrtve rođake. Nismo uspeli, ali nam se u neko doba ‘javio’ čovek po imenu Luis, jedan stariji gospodin koji je živeo u susedstvu i umro tri godine ranije. Dospeo je u bolnicu zbog nekog rutinskog zahvata, ali je tamo pao sa kreveta jer bolničari na njega nisu stavili ogradu, slomio kuk i doživeo srčani udar. Pitali smo ga kako se oseća, i on je rekao tužno i usamljeno, ali iako smo ga mi poznavali, on nas nije mogao da se seti. Znao je da je Nova godina i rekao je da njegova žena spava i da je on posmatra. Pozvali smo ga da dođe na vrata, ali on je odgovorio: ‘Ne mogu!’, i to je ponovio tri puta, a onda smo izgubili kontakt’, kaže Stiven.
Kada se približila ponoć, dečaci su brzo zaboravili duha, jer ih je na spratu u kuhinji čekala u frižideru boca vina za koju su imali dozvolu da je popiju kada se kazaljke na satu poklope. Pet minuta pre toga, dok su u prizemlju gledali novogodišnji program na televiziji, doživeli su nešto što ih je prestrašilo.
– Upravo sam ustao da odem po bocu, kada smo čuli veliku buku koja je dolazila sa sprata. Zvučalo je kao da neko treska vratima. Onda smo čuli korake od kojih je tavanica podrhtavala. Moj prijatelj je imao dva psa i mačku, koji su bili pored nas. Mačka je otrčala iza televizora, koji je bio na suprotnoj strani sobe, a manji pas, mešanac, potrčao je uz stepenice lajući, ali je posle tri stepenika napravio zaokret u obliku slova ‘U’, sišao dole i nastavio da laje prema nečemu što je bilo gore. Drugi pas, zlatni retriver, stajao je pored njega i podignute glave gledao gore. Bila su to inače dva neustrašiva psa, ali tog trenutka, očigledno, ne bi se popeli na sprat nizašta na svetu! – opisuje događaj Stiven B.
Posle tri do četiri minuta buka je prestala, a dečacima je bilo potrebno još desetak minuta da skupe hrabrost i upute se na sprat. I psi su se sada usudili da ih prate. Na njihovo iznenađenje, sva svetla gore su bila upaljena, a u kuhinji sva vrata od ormarića otvorena i kuhinjske stolice ispreturane.
– Prvo smo pomislili da se neko poznat ušunjao da nam napravi smicalicu. Ali, bilo je nemoguće da ga ne primetimo, a to ne objašnjava ni ponašanje pasa i mačke. Ali, ono što nas je konačno ubedilo da je to bila poseta sa ‘druge strane’ nalazilo se u frižideru. Kada sam izvadio bocu, ona je bila neobično laka: u njoj je ostala samo još četvrtina sadržaja, a čep na njoj bio je netaknut! Jedan od drugara zgrabio je flašu i okrenuo ju je da vidi da li će curiti, ali ništa nije kapalo. Vino je bilo nekako popijeno, a da flaša nije otvorena! Pola sata ranije znali smo, i videli, da je flaša bila puna! Čini se da je stari Luis ipak odlučio da svrati za Novu godinu i popije nešto na naš račun! Kasniji pokušaji da uspostavimo kontakt sa njim nisu nam uspeli’, završio je priču Stiven B.