Prema pisanju ‘Gardijana’ od 31. oktobra 2006. godine, ‘duhovi su učinili autoput M6 u Midlendsu svojim omiljenim šetalištem’. Kako tvrdi autor članka Martin Vejnrajt, posle mnogo godina čudnih zbivanja na usamljenim drumovima i dalekim raskršćima, na M6 je zabeleženo više potvrđenih viđenja i osećanja od kojih se ježi kičma nego na bilo kojem pravcu u zemlji. Rimski vojnici koji marširaju pod punom ratnom spremom, aparacija umno poremećene autostoperke i fantomski kamion koji vozi u suprotnom pravcu od dozvoljenog – svi se pojavljuju na šest izuzetno prometnih saobraćajnih traka – ili u mašti njihovih korisnika!?
‘Mi smo zaključili da je najsablasniji britanski put, kako se ispostavilo, tamna linija blizu drevnog bojnog polja’, rekao je Toni Simons, istraživač pojava na ovom pravcu. ‘Jer, kada razmislite o tome, otkriće ima smisla pošto je M6 jedan od britanskih najdužih puteva i vodi kroz mnogo okruga, pa stoga je u dodiru sa neizmerno mnogo istorijskih ostataka.
Sablasna zbivanja su registrovana od strane brojnih očevidaca, među kojima su vozači kamiona, bolničari i drugi, a Pol Devere, ekspert za posednuća, koristio je Gajgerov brojač da proveri nivo radijacije na mestima koja se učestalo ponavljaju u izveštajima. Aparacije, ili ono što navodi 45 odsto svih vozača da misle da su ih videli, najčešće su na deonici koja je udaljena 230 milja od Karlslajla prema Ragbiju.
‘Zanimljivo je da imamo mnogo više prijava o jasnim viđenjima sa puta M6 nego sa bilo kojeg drugog’, rekao je Simons, čije je osmatranje organizovala kompanija za izgradnju puteva ‘Tarmak’. Ispitivanje je obuhvatilo mnogo širi prostor od Midlendsa, i zaključak je da je većina fenomena bezopasna, ali nekoliko saobraćajnica označeno je kao takve po kojima tajanstvene siluete imaju naviku da istrčavaju ispred vozila.
Po Devereu, posednutost autoputeva sve je češća u poslednje vreme, a i on lično imao je priliku da se susretne sa fantomskim ‘pik-ap’ vozilom na putu M6. Nova deonica ove magistrale kroz Midlends izgleda da je privukla ni manje ni više nego – rimske kohorte! Sju Kauli, iz Koleshila u Vorvikšajru, rekla je da je imala priliku da vidi dvadesetak vojnika, ‘više nalik izduženim senkama nego ljudima kako hodaju po šljunku kao da prolaze kroz vodu’.