Preces stvaranja kristala bezvremen je i kad ispitujemo stvaranje kristala radimo to u odnosu na vlastite pojmove vremena. Nekim su kristalima potrebne stotine hiljada godina za rast. Čak i prilično mali kristali kvarca mogu biti stari 100 000 godina ili više u ljudskim okvirima. Isti taj kristal imat će različit i veći oblik kad dosegne dob od 200 000 godina. Kristal upija energiju godinu za godinom i svaka energija koju upije unosi u njega „dojmove“ iz vanjskog sveta. Kad izvadimo kristal iz zemlje ili ga pronađemo u prirodnom staništu, on sadrži svo energetsko blago koje je akumulirao tokom stotina hiljada godina. Što je kristal veći, to je veća energija koju sadrži. Kad govorimo o energiji, koristimo izraz proizašao iz polja ljudskog shvatanja. Ali energija u kristalima razlikuje se od uobičajenog smisla ove reči – to je elektromagnetska energija, za koju još uvek ne znamo kako je izmeriti ili maksimalno koristiti za dobrobit čovečanstva. Još nismo svesni pune snage i moći kristala. Oni skrivaju mnogo više od onog što su otkrili, a povremeno otkrijemo još koju mrvicu njihove izuzetne moći. Ako želimo razumeti čaroliju i snagu kristala, moramo se prisjetiti da su oni deo prirode upravljani njenim zakonima – onim istim koji vode i naše živote i živote svakog stvorenja na Zemlji i u svemiru. Kristali svojim harmoničnim vibracijama podržavaju sva živa bića i vibriraju određenu konstantnu vibraciju oko biosfere planete Zemlje. Svi kristali spadaju u minerale, ali svi minerali nisu kristali. Kirlijanov snimak pokazuje da fantastično jako zrače i jedino kristali, poput živih bića, stvaraju jaku auru, odnosno energetsko polje.