‘To što mi se dogodilo vraća me u 1993. godinu kada sam bio ženski frizer i mojim prijateljicama pravio frizuru u njihovim kućama u slobodno vreme’, počinje pismo svedok neobičnih zbivanja iz Kalifornije. ‘Moj prijatelj Edi imao je roditelje sa kojima sam se sprijateljio i odlazio sam kod njih radi friziranja, a oni su mi se oduživali donoseći mi hranu iz lokalne hamburgerije.
Te večeri moja devojka Dženifer i ja uputili smo se Edijevoj kući oko deset i trideset uveče, pošto je njegova majka, Mercedes, htela da joj skratim kosu. Kada smo stigli, Edi, njegov otac, sestra Čata i Dženifer ostavili su nas i otišli u restoran, tako da smo u kući ostali potpuno sami.
U prostoriji u kojoj smo se nalazili, međutim, nije bilo dovoljno svetla i bilo mi je čudno da je čitava kuća polumračna. Mercedes je rekla da odemo u Edijevu sobu, jer je tamo svetlije. Noseći svoj frizerski alat, pratio sam je kroz hodnik, i kada sam se slučajno okrenuo, ugledao sam kako iz dnevne sobe izlazi veoma mračna, visoka figura, duge, crne kose, i upućuje se trkom prema kuhinji. Kosa mi se istog trenutka uspravila na glavi i povikao sam Mercedes da nekoga ima u kući! Potrčao sam prema kuhinji u nameri da presretnem tog čoveka ili šta god da je, ali u njoj nije bilo nikoga!
Jedini put iz kuhinje kojim je nepoznati mogao da izađe vodio je kroz vrata za garažu, ali su ona bila zaključana, zapravo zatvorena rezom iznutra. Skinuo sam rezu i stupio u garažu, ali i ona je bila prazna i zaključana. U tom času zaista sam se prestrašio, jer sam shvatio da to što sam video nije bilo ljudsko biće – to je bio duh ili demon! Ono po čemu znam da je njegova priroda morala biti demonska, jeste njegov mračan izgled, koji je karakterističan za tu vrstu natprirodnih pojava. Edijevi roditelji su mi uvek govorili da je ta kuća ukleta, ali ja im nisam verovao, jer sam mislio da se šale. Sada čvrsto verujem u sablasti, duhove ili demone, jer sam to video sopstvenim očima. Sada je 2010. godina, ali još razmišljam o toj noći i postavljam sebi pitanja na koja ne nalazim odgovore. Nikada neću zaboraviti ono što sam doživeo u Edijevoj kući. Njegova porodica iz nje se iselila 1997. godine, a razlog mi nije poznat’, zaključuje autor pisma iz Kalifornije.